Predstave u Apatinu redovno rasprodate

U vremenu kada smatramo da ne postoji interesovanje za kulturu, a to se naročito odnosi na naš grad, jedna činjenica ovih dana buni, iznenađuje ali, pre svega, ohrabruje.

Sala Kulturnog centra promenljivo je posećena kada su u pitanju filmske projekcije i drugi događaji, ali redovno je puna do poslednjeg mesta kada gostuje neka pozorišna predstava, a mnogi i ostaju bez karte jer je nisu na vreme kupili. Takva su bila i poslednja dva gostovanja somborskog pozorišta (predstava „Buba u uhu“ u sredu i predstava „Sumnjivo lice“ nešto ranije). Zašto ovo pišemo? Jer većina ne zna da je tako, već po navici veruje da interesovanja za kulturu nema.

 

Ako uđemo dublje u analizu, otkrićemo još interesantnih stvari koje itekako ohrabruju.

Kao prvo, pomenute predstave nisu takozvane „hit predstave“ koje putuju svuda po Srbiji i obično privlače publiku i poznatim glumačkim imenima kao što je, na primer, bila predstava „Pevaj brate“ i druge.

Kao drugo, nisu u pitanju ni bezvredne predstave sa najnižim oblikom humora poput Onih-tipova-što-pričaju-viceve-o-Srbima-i-Hrvatima. Neću pomenuti kojih, nije im mesto ni u tekstu o kulturi, a kamoli u pozorišnoj sali.

Kao treće, predstave poput „Magneti“ Narodnog pozorišta Sombor potpuna su nepoznanica za publiku, što znači da nemaju taj adut kod publike da oni dođu na predstavu jer unapred znaju da je u pitanju nešto dobro. Verujem da „Buba u uhu“, iako svetski vrlo poznat vodvilj, takođe nije poznat dobrom delu publike koja je preksinoć bila u sali. („Sumnjivo lice“ bi ipak moralo da je klasik.)

I četvrto. Predstave sa malo glumaca, kao „Magneti“ i druge, nisu preterano zahtevne i skupe. Za „Sumnjivo lice“ i „Bubu u uhu“ se to ne može reći. U pitanju su predstave sa mnogo glumaca, zahtevnom scenografijom, mnogo pomoćnog osoblja, skupljim transportom i slično i takve predstave je teško isplatiti od ulaznica. Ipak smo i njih videli u Apatinu. To je stvar koja je zaista za pohvalu. I publici i organizatorima.

Nikola Dobrijević